Zašto je dobro da povremeno promeniš svoje mišljenje

Naš narod najviše mrzi one koji menjaju svoje mišljenje, jer smatra da nisu dosledni — da su prevrtljivci i lažovi. Odmalena nas uče da treba da se držimo svojih stavova po svaku cenu, čak i kada očigledno grešimo.

To samo govori o nama kao labilnim i nezrelim pojedincima koji robuju srednjovekovnim obrascima ponašanja i shvatanja.

Iako nisam pristalica toga da baš iz dana u dan menjaš svoje stavove, mislim da će tvoje mentalno zdravlje imati mnogo koristi od povremene promene uverenja. Štaviše, otišao bih toliko daleko da kažem da je preporučljivo da na svakih nekoliko godina promeniš neki svoj stav.

Može da bude nešto sitno ili krupno. Ako ništa ne menjaš, znači da ne napreduješ, ne sazrevaš i ne učiš.

Mali šok

Kada sam imao 18-19 godina bio sam zakleti hrišćanin koji nije ni razmatrao mogućnost da ova veroispovest nije najplemenitija i jedina ispravna na svetu i u obližnjim galaksijama. Nisam ni pomišljao na mogućnost da sam hrišćanin postao samo pukom slučajnošću. 

Mogao sam isto tako da se rodim u Indiji, gde bih bio budista ili u Africi, gde bih bio animista.

Bilo kako bilo, verovatno sam tada bio najvatrenija pristalica vere, tradicije i svega što ide uz to.

Tek sam oko 20. godine spletom nepoznatih okolnosti počeo da preispitujem svoje verske stavove. Sećam se samo da sam na Jutjubu pogledao duel istaknutog hrišćanskog propovednika i ateiste. Očekivao sam da će taj sveštenik argumentima da nagrdi ovog besprizornog bezbožnika. NIJE.

Takođe se sećam da sam se nakon gledanja tog duela duboko zamislio nad sobom, malo poljuljkan u svojoj veri. Nekoliko narednih dana delimično sam bio u čudu, jer sam osećao kako su moja duboko ukorenjena uverenja počela da blede. 

Posle toga sam odgledao još nekoliko desetina rasprava na tu temu i pročitao sijaset knjiga zastupnika i jedne i druge strane (ateista i verujućih ljudi svih sortimana).

Posle godinu-dve aktivnog mukotrpnog istraživanja, došao sam do zaključka da nema dokaza o postojanju nikakvog bića koje prkosi zakonima fizike i da sada, kao ateista, mogu da budem podjednako moralan — ako ne i moralniji nego što sam bio do tog trenutka.

Iako se obrt nije desio baš prekonoći, promenio sam stav koji je definisao srž mog identiteta. Nije bilo prijatno, ali sam doneo odluku da ću radije da naginjem ka stvarima koje imaju uporište u realnosti i nauci, nego u verskim spisima i religiji. Prosto sam našao više argumenata u korist nauke, nego verskog učenja.

Biološki epilog

Kad smo kod učenja, sećam se prvog časa biologije u srednjoj školi. Nastavnik nam je postavio sledeće pitanje: Je l’ vi verujete da su ljudi nastali od majmuna ili da ih je stvorio Bog? Svi smo oduševljeno, gotovo fanatično uskliknuli ovo drugo.

To dosta govori o našem sistemu obrazovanja i o tome zašto se deca u školi ne uče kritičkom razmišljanju nego dogmi.

BONUS: Činjenice, statistike i brojke ne menjaju stavove ljudima. Kada si prošli put nekome izneo naučno potkrepljene statističke podatke i on je odmah promenio svoje dotadašnje pogrešne stavove? To se nikada ne dešava u realnosti.

Stvar je u tome da sa osobom čije mišljenje želiš da promeniš prethodno nađeš izvesni broj sličnosti, pa tek onda zapneš da joj promeniš stavove. To će uroditi mnogo većim plodom, nego ako kreneš u poduhvat bez toga. Ljudi su takvi da više vole i cene druge koji se sa njima slažu, a odbacuju one čija im mišljenja nisu bliska. To je trik koji majka priroda koristi da bi stvorila društvenu koheziju.

I? Zašto je onda dobro da povremeno promeniš svoje mišljenje? Pa, iz samo jednog razloga: zato što ćeš biti oslobođen čovek, a ne začaurena senka. Način na koji posmatraš život i iskustvo u njemu trajno će se promeniti.

A šta je s tobom? Kada si poslednji put promenio svoje mišljenje? Zašto si to uradio? Piši u komentaru!


  • Šta je pažnja i kako da popraviš koncentraciju
    Najvažniji resurs 21. i svakog narednog veka zove se pažnja. Da budem precizniji — selektivna pažnja. U pitanju je sposobnost usredsređivanja na samo jednu stvar, na jedan zadatak i ignorisanje svega ostalog. Evo kako.
  • Meditacija za početnike: lekcije naučene posle 1.000 dana
    Cilj meditacije kod mnogih meditatora jeste nešto što se zove probuđenje. To je trenutak u kom postaješ svestan prave prirode svojih misli i emocija. Između ostalog, da nema nikoga iza tvojih očiju ko posmatra svet oko tebe.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *