Šta su misli i šta misliš o njima?
Neko je izračunao da svaki dan pomisliš oko 6.000 misli. Po toj logici, ceo dan ti maltene protekne u razmišljanju o nerealnim scenarijima i događajima iz prošlosti i budućnosti. Šta je ovaj rekao o meni, šta je ona pomislila o meni?
Moram da ti srušim Sneška: niko o tebi ne razmišlja toliko koliko ti misliš. Nikome ti nisi prioritet. Svako je sebi prioritetan.
Ono što se desilo juče, ostaje tamo, a ono što će tek da se desi nije dovoljno vredno da bi ceo današnji dan lupao glavu zbog toga.
Kako se ispostavilo, najmanje vremena provodiš u sadašnjosti—to jest, u onome što zovu sadašnjim trenutkom. Taj sadašnji trenutak je najneuhvatljivija stvar na svetu i totalno sam zaprepašćen da je nama—ljudima—najteže da se zadržimo ovde i sada.
Dok čitaš ovaj blog, u međuvremenu će desetine misli da raspale paljbu po tvom umu. Što je najgore, ti to nikako ne kontrolišeš. Ono što misliš nije pod tvojom kontrolom. Zvuči depresivno. To je zato što i jeste depresivno.
Ideš u kupovinu namirnica, ali koliko si stvarno prisutan pri samom činu kupovine? Velika je verovatnoća da planiraš sledeće letovanje ili ti padne na pamet da si nezgodno parkirao kola.
Bilo kako bilo, sva je prilika da nisi prisutan u samoj kupovini onoliko koliko bi trebalo.
Srećom, imam rešenje za tebe. Možda.
Prošla budućnost i buduća prošlost
Koliko je teško da budeš prisutan u svakom trenutku? Izgleda da je skoro pa nemoguće.
Pokušaj da dva minuta sediš u potpunoj tišini i da se skoncentrišeš isključivo na neki predmet pred sobom. Sto, zid, televizor, krevet, šta god. Pokušaj da ne pomisliš ni na šta, nego da si sasvim usredsređen na taj predmet u koji gledaš.
Brzo ćeš da provališ da je nemoguća misija da duže od dvadesetak sekundi budeš prisutan u sadašnjem trenutku.
Kad si poslednji put pokušao da budeš stoprocentno prisutan dok se nešto događa? Dok ručaš, možeš li samo da ručaš, da ne razmišljaš ni o čemu? Dok pričaš sa dragom osobom, kolike su šanse da si prisutan u tom razgovoru makar 70% vremena?
Najlakše nam je da zamišljamo buduća vremena ili da se zadubimo u prošla događanja. Nisam stopostotno siguran zašto je to tako, ali imam nekoliko pretpostavki.
Kao prvo i osnovno, šta su to misli i zašto su nam korisne? Moje dve omiljene definicije misli glase ovako:
Misli su tek nešto više od ničega.
Misli u umu isto su kao talasi u okeanu.
Kako onda nešto tako beznačajno ima toliku moć nad nama?
Ne zna se zasigurno kada je prvi čovek počeo da razmišlja i da li je u pitanju postepeni proces ili iznenadni događaj. O čemu li je bila prva misao? Iako o tome možemo samo da maštamo, svakako da su misli presudne u tvom životu.
Većina pametnih i glupih stvari koje si u životu uradio počinjale su od neke nasumične misli. Puf! Nemaš pojma odakle je došla i zašto si odlučio da je sprovedeš u delo, za razliku od ostalih 5.999 misli koje si ignorisao u danu.
Zaboravljene misli i rešenje
Skoro sam čuo jedan praktičan termin koji opisuje veliki deo onoga čemu težim u životu: mentalna sloboda.
U suštini, termin se odnosi na to da ne dozvoliš svakoj misli da upravlja tobom kako joj se prohte. Zvuči nerealno, jer ipak, čime ćeš da se rukovodiš u životu ako ne onime što pomisliš?
Stvar je u tome da ne treba da prestaneš da misliš ili da što više smanjiš broj misli, već samo da ih primetiš i pustiš da prođu.
To je cela filozofija.
Austrijski psihijatar Zigmund Frojd postavio je zagonentno pitanje: Kuda ide zaboravljena misao?
I stvarno, kuda idu sve te misli? Ove godine punim 30 godina. Ako sam svake godine pomislio po 6.000 misli dnevno, to mu dođe oko 2.136.000 godišnje i ukupno više od 64 miliona misli za 30 godina života.
Kad bi postojala neka deponija misli, stvarno bi bila krcata i sigurno nehigijenska.
Međutim, ovo pitanje je pomalo kontraintuitivno. Već smo ustanovili da su misli kao talasi u okeanu. Kad vidimo talase kako dolaze i odlaze, oni su sastavni deo okeana, nisu nametnuti spolja.
Pa zašto bi se onda bilo ko bunio zbog bure misli u svojoj glavi?
Na kraju, šta je rešenje tvoje stalne odsutnosti? Odgovor je jednostavan i dokazano šljaka. U pitanju je meditacija pune svesnosti ili pune svesti.
Ako si dobio moždani udar kad si pročitao reč meditacija, skroz te kapiram.
Ukratko, već skoro dve godine meditiram svaki dan po dvadesetak minuta i primetio sam da sam mnogo prisutniji u svim dnevnim poslovima. Ređe sam nervozan, reaktivan i nadrkan, a češće raspoložen i prijatan. Makar to ja mislim.
Kad provodim vreme sa porodicom, onda sam tu ― sa njima. Kad čitam uzbudljivu knjigu, onda sam tu ― sa likovima iz knjige.
Posle jako kratkog vremena shvatiš da su iskustva i doživljaji u životu mnogo kvalitetniji kad si prisutan nego kad nisi.
Ako si nekada proveo 20 sekundi bez upliva nametljivih misli, onda znaš na šta mislim. Pod uslovom da ti nešto drugo nije palo na pamet u međuvremenu.
- Zdrav razum: kako da ga sačuvaš u doba korone
Nema razloga za paniku sve dok smo smireni. - Zašto je dobro da povremeno promeniš svoje mišljenjeAko ništa ne menjaš, znači da ne napreduješ, ne sazrevaš i ne učiš.
Оставите одговор