Tri načina da budeš zanimljiv sagovornik

Ko kaže da mu nikad nije bitno šta drugi misle o njemu, taj zaobilazi istinu u širokom luku. Otkako postoji, čovek zavisi od dobrog mišljenja onih oko sebe.

Nekad davno bi te, po kratkom postupku, izopštili iz sela ako nisi bio dopadljiv većini saplemenika. To je bilo isto što i smrtna presuda, jer je u nepreglednim šumama, dolinama i rekama bilo neizvodljivo da preživiš sam. Plus: neprijateljska plemena, osvajačke vojske i pljačkaške bande na svakom koraku.

Dakle, evoluirali smo tako da nam je do tuđih mišljenja neizbežno stalo. JBG.

P.S. Jeste, nastali smo pomoću evolucije, nije nas stvorilo nekakvo božansko biće. Sorreeey.

Sada ― u 21. veku (ako tada čitaš ovaj blog i ako nisi pripadnik napredne civilizacije koja učestvuje u međugalaktičkom ratu budućnosti) ― nije da ćeš da crkneš od gladi i nemaštine ako ne neguješ dobre odnose sa komšijama, ali je svakako korisno da budeš korektan sa većinom ljudi oko sebe.

Manje pričaj, aman

Kad se sledeći put upustiš u razgovor sa bilo kim, o bilo čemu, u bilo kojoj prilici ― primeni desetosekundno pravilo, koje podrazumeva da ćutiš 10 sekundi nakon poslednje reči tvog sagovornika. Ne samo da će tako tvoj sagovornik da stekne utisak da stvarno razmišljaš o onome što je izgovorio, već ćeš čoveku da daš priliku da nastavi svoju misao, u slučaju da je negde zabagovao.

Ako stvarno želiš da postaneš zanimljiv sagovornik, ovo je najhrabriji savet u ovom tekstu. Plus, tako vežbaš strpljenje. Ljudi mnogo vole da pričaju, a još više vole one koji ih slušaju dok bezpauzično trtljaju.

Dok pričaju o sebi, u njima se javlja isto prijatno osećanje koje nastaje dok razmišljaju o hrani ili novcu. Što kažu neurolozi sa Harvarda, pusti ljude da se hvale, tako će te više voleti.

Pođi od toga da ništa novo nisi saznao dok si pričao. Jednostavnije rečeno, nećeš ništa novo da naučiš iz svojih usta, pa zato ućuti malo i pusti druge da pričaju, čak iako ti dođe da od njihove priče izvršiš harakiri, pa se vratiš među žive, pa opet izvršiš harakiri, i tako unedogled… „Just to prove a point“, što bi rekla moja baba.

Čitaj više da postaneš zanimljiv sagovornik

Negde si, možda, već čuo da nije bitno šta čovek čita i da je samo važno da čita sve što mu dođe pod ruku. Ako postoji definicija laži, onda je to ― to.

Svako ko je nekada negde upoznao nekoga ko zna nekoga ko je pročitao kvalitetnu knjigu može pod krivičnom odgovornošću da potvrdi da nije isto kad pročitaš dve stranice u Informeru i dve stranice Šekspira. Sem toga što od ovog prvog dobiješ doživotnu dijareju i rak na mozgu, Šekspirovo štivo je pitkije i poučnije.

Zašto bi čitao više? Prvi odgovor je: da bi proširio fond reči. Ako bolje uspeš da misli pretočiš u reči, bićeš makar 6 puta uspešniji u životu. (Ne pitaj me kako sam to izračunao.) Ukratko, ljudi će te bolje razumeti i direktno ćeš povećati svoje šanse da te zadese prave stvari u životu.

Drugi odgovor glasi: da bi imao čime da se pohvališ kad te neko pita šta si poslednje čitao.

Dosta s glupim pitanjima

Znaš ono kad te neko nešto pita, a ti se praviš da ti je pitanje zanimljivo? Iz petnih žila se trudiš da na njega smisleno odgovoriš, ali znaš da na neinteresantna pitanja nema interesantnih odgovora (vau, ovo treba da uramim).

Pitanja kao što su Čime se baviš i Kako si apsolutno ništa ne znače. Pogotovu izbegavaj da pričaš o svojoj omiljenoj seriji, jer ljude realno boli falus za to. Ništa nećeš dobiti od postavljanja bolno dosadnih i predvidljivih pitanja. Umesto toga, postavi ova:

  • Koje jezike govoriš, koje veštine poseduješ?
  • Je l’ misliš da bi ljudi uvek, bez izuzetka, trebalo da budu iskreni?
  • Koji je tvoj posao iz snova?
  • U kom trenutku si bio najsrećnija osoba na svetu?
  • Da li ti je Merkur ušao u Jupiterovu orbitu? (Okej, ovo poslednje sam izmislio.)

Ako ti ništa od ovoga ne pomogne da postaneš zanimljiv sagovornik, primi moje saučešće ― ali ne očajavaj ― uvek ti ostaje da drugima pripovedaš o tome kako da budu zanimljivi sagovornici, jer si to pročitao na tamo nekom blogu (mig-mig).

A šta je s tobom? Imaš li neki predlog za to kako da svaki razgovor bude zanimljiviji ili makar podnošljiviji?


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *