Koji je smisao života? Tvog, mog, svačijeg
Prvo i osnovno ― svako sam sebi određuje svrhu postojanja ili smisao života. Okej, to ne važi ako ovaj blog čitaš iz koncentracionog logora u Severnoj Koreji.
U tom slučaju, neko drugi odlučuje o tvojoj sudbini i vreme je da ovde prestaneš da čitaš ovaj članak. Mada mi nije baš jasno otkud ti pristup internetu i zašto znaš srpski. “But that’s just me”, što bi rekla moja baba.
Za sve ostale koji se ne nalaze u Severnoj Koreji ― nastavite!
Nedavno sam nabasao na japanski koncept Ikigai koji obuhvata četiri faktora:
- Šta voliš, to jest čime se zanimaš sa užitkom ✔
- Šta ti ide dobro, odnosno u čemu si vešt ✔
- Šta je potrebno svetu, to jest drugim ljudima ✔
- Za šta bi mogao da budeš plaćen, odnosno da ti drugi plaćaju ✔
Ovo nije potpuna i konačna slika, jer ― ne postoji univerzalna svrha postojanja svih ljudskih bića. Ako kod sebe ne nađeš ništa što bi se uklopilo u sva četiri faktora, ne brini se. Nije smak sveta, ali je ovo vrlo dobar okvir iz narednih razloga.
Praktički koraci: koji je smisao tvog života?
Prvo, o tome razmišljam na sledeći način: Da li sam koristan svom okruženju? Koje veštine posedujem? Koje bi od njih mogle da pomognu drugima oko mene da budu bolji, zdraviji, odgovorniji i produktivniji pojedinci?
Svako od nas ima neku specijalnu veštinu ili posebno znanje, nešto u čemu je baš on superioran u odnosu na druge ili se makar nalazi na istom nivou.
Drugo, očigledno mi je da svako od nas sam određuje koja će mu biti svrha postojanja. Zato mislim da ovo egzistencijalno pitanje nije toliko komplikovano koliko ga sami mistifikujemo.
Dakle, svrha tvog života jeste ono što ti odrediš da je svrha tvog života, a ne ono što će ti neko drugi nametnuti: društvo, verska zajednica ili neko šesti.
Treće, smisao života se može menjati u raznim životnim dobima. Na primer, dok sam pohađao osnovnu školu, svrha mog života bila je da učim i da igram fudbal i da retko kada ulazim u kuću, jer mi je ulica bila glavna sfera interesovanja.
Sada mi se svrha života svodi na iščekivanje bebe sa suprugom, posao prevodioca, omladinski rad i pisanje bloga o produktivnosti. (To je ovo što sada čitaš, ako nisi primetio.)
Dakle, to ne mora nužno da bude samo jedna stvar, nego mogu da budu i tri međusobno sasvim nepovezane oblasti.
Na kraju
Spomenuo sam u nekom prethodnom blogu da skoro jednu deceniju radim kao prevodilac. Ovo moje zanimanje savršeno se uklapa u japanski koncept Ikigai:
- Volim da prevodim; zaista uživam u tom zanatu. ✔
- Prevođenje mi ide dobro: poznajem tematiku i imam gomilu iskustva. ✔
- Prevodi tekstova, filmova i razgovora potrebni su svetu. ✔
- Plaćen sam za taj posao. ✔
Time sam ispunio sva četiri uslova japanskoga koncepta Ikigai (što znači razlog za postojanje).
Što je još bolje ― a nevezano za sam koncept ― zaista osećam da je to jedan od nekoliko svrha ili razloga mog postojanja, a upravo na osnovu osećanja donosimo sve odluke u životu. Nije šala!
A šta je s tobom? Koja je svrha tvog života i da li se ona uklapa u koncept Ikigai?
- Korisne navike: 4 stvari koje svako treba da uradi ujutru
Za kvalitetan život potrebno je mnogo manje nego što možeš da zamisliš. I manje od toga. - Zašto tvoj posao nije najgori na svetuMalo je poslova koji nisu za ljude ― a tvoj nije među njima.
Оставите одговор