Odugovlačenje: kako da ga iskoreniš

Odugovlačenje (ili prokrastinacija) postoji koliko i savremeni čovek (nekih 12.000 godina) ― kada se prvi put skrasio i počeo da se bavi poljoprivredom kao glavnim izvorom hrane. Da nije bilo tog trenutka u istoriji, ko zna da li bismo se i dan-danas krili po pećinama i lovili jelene. 

To ― odnosno odugovlačenje ― ti je kad znaš da treba da sedneš i završiš neki posao, ali ti se nešto neće, ne da ti se ― te “posle ću”, te “sutra ću”, te “imam još vremena, ne moram sad”.

Na kraju se desi da jurcaš za zadatim rokovima, u hići praveći brojne greške koje te dovedu do toga da ozbiljno naškodiš svom mentalnom i fizičkom zdravlju, sa nesagledivim posledicama i po druge ljude (porodicu, bračnog druga, decu, prijatelje, okolinu).

U prevodu, skratiš sebi život za par godina i drastično unazadiš kvalitet sopstvenog života, jer svaki trenutak nervoze i stresa zaista ostavlja posledice, pre ili kasnije.

Nešto tu ne štima

Oduvek me je zanimala ta autodestruktivnost kod ljudi, pa su zato multitasking i nervoza dve teme koje su mi bitne.

Zašto tvoj mozak i tvoje telo tako reaguju? Zašto im je teško da prihvate da rade nešto zbog čega se ― vidi boga ti ― osećaš nelagodno? 

Razlog je jednostavan: zato što žele da izbegnu neprijatno emocionalno stanje koje je uzrokovano obavljanjem nekog zahtevnog ili neprijatnog zadatka.

Ljudi se mnogo plaše promena, pa tako i ja, a bogami i ti. (Znam, previše često koristim imenicu “bog” za nekoga ko je ateista.)

Promene podrazumevaju da moraš nešto da promeniš u svom životu, svojim navikama i svom svakodnevnom odnosu sa drugim ljudima.

To je jako teško, naporno i zahtevno ― makar u to pokušavaju da te ubede tvoje emocije i tvoj subjektivni osećaj koji ti šapuću da nešto tu ne štima i da bi trebalo da to odgodiš na neodređeni vremenski period.

Status kvo, ni tamo ni vamo

Više miliona puta sam iskusio kako negativna osećanja i nelagodnost pokušavaju da zadrže status kvo i da me odvrate od svih promena koje izazivaju neprijatnost ― čak i kada ta trenutno neprijatna situacija može da mi priredi vrednost ili korist na duže staze. 

Daću ti jedan lični primer, da ne bude da filozofiram.

Nedavno sam se aktivno zainteresovao za programiranje, jer sam ― između ostalog ― shvatio da taj posao može da se radi od kuće i da može da postane stalno zanimanje. Rekoh sebi: Što da ne, Stefane? 

Tu nastupa moj problem. Nikada nisam programirao i sam čin rada u programskim jezicima Python, C#, Javascript i Ruby bezmalo predstavlja pravu noćnu moru ― samo bez vampira, zombija i serijskog ubice koji bi da te ščepa po svaku cenu.

Programiranje? Kodiranje? Programski jezici? Vada-fak! Kako ja mogu da naredim kompjuteru šta će da radi, a samo tako što ću u njega da unesem nekoliko linija koda? 

What is this sorcery? iliti Ovo je neka mađija!

Kako sam uspeo da pređem preko jako neprijatnog unutrašnjeg osećanja i zaista počnem da pohađam kurseve programiranja? Koji je taj lek za odugovlačenje? Iznenađujuće je to da postoji jedna formula koja bi mogla da odgovara svima. U stvari, svedena je na puke dve reči: Samo počni.

Iako sam protivnik lakih, brzih i instant rešenja, ova foruma je začuđujuće delotvorna! 

Dobro si pročitao. Samo počni da radiš to nešto. Počni da obavljaš taj zadatak, da pohađaš taj kurs, da pišeš taj imejl, da radiš na toj analizi, da vodiš taj razgovor sa tom osobom, da popunjavaš aplikaciju za to radno mesto. Samo počni i odugovlačenje misteriozno isparava.

Čim počneš, videćeš kako te neprijatan osećaj potrebe za odugovlačenjem polako i sigurno napušta. Osetićeš da si postao novi čovek koji ume da upravlja svojim osećanjima i da ih savlada. Dakle, samo počni, to je sve.

Pa, zamisli samo da oni ljudi pre 12.000 godina nisu počeli da se bave poljoprivredom. Međutim, na našu sreću, jesu, pokrećući tako niz procesa koji su čovečanstvo doveli na sadašnji stepen razvoja. Nije mala stvar! A šta su uradili? Samo su počeli.


  • Nađi posao preko interneta (za 3 meseca)
    Nikad nije kasno da nađeš posao preko neta. Pogotovu ako je pandemija u toku. Da ti pomognem s tim – sa poslom, ne sa pandemijom – ovde predstavljam skoro sve savete koje sam pokupio u proteklih nekoliko godina. Ako ne nađeš posao za tri meseca… pa, ništa, pročitaj opet ovaj blog. Mora da si nešto propustio.
  • Živiš život iz snova, ali tuđih
    Priseti se svega što imaš ― i zamisli da sve to odjednom nestane. Jesi i dalje srećan? Ako jesi, onda daj da probam to na čemu si.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *