Meditacija za početnike: lekcije naučene posle 1.000 dana

Znam šta si pomislio kad si pročitao naslov: Hoće ovaj tip da me uči šta je meditacija za početnike da bi me uvukao u svoju budističku sektu.

Iako je to možda delimično tačno, ipak to nije moj glavni razlog da ti ukratko prepričam sve lekcije koje sam pokupio posle hiljadudnevnog meditiranja.

Ali prvo: Kao osvedočenom ateisti, nije mi bilo lako da pronađem neutralni ugao gledanja na meditiranje. To jest, da zanemarim sve verske elemente, kao što su čakre, energetske putanje i ostale baljezgarije.

Srećom, pre nekoliko godina nabasao sam (onlajn) na američkog filozofa Sema Harisa, kreatora aplikacije koja ima nereligiozni pristup meditaciji. Otada, hiljadu dana kasnije, i dalje koristim aplikaciju nesmanjenim intenzitetom.

Elem, meditacija je u proteklih nekoliko godina dobila na zamahu i u našem jezičkom prostoru, mada ne onoliko koliko na Zapadu.

Ali sem upadljivog hajpa koji oko meditiranja istrajava već decenijama, da li postoji još neki razlog zbog kog bi trebalo da se oprobaš u meditaciji? Drago mi je da si pitao!

Prednosti i nauka: meditacija za početnike

Pokazalo se da su mnoge vrste meditacije izuzetno poželjne za unapređenje mentalnog i fizičkog zdravlja čoveka.

Ovo nije neka pseudonaučna tvrdnja, nego prava rafalna paljba naučnim argumentima. Štaviše, nekoliko stotina istraživanja dosad je došlo do zaključaka da meditacija:

• smanjuje simptome anksioznosti za 19% posle 8 nedelja
• povećava koncentraciju za 22% posle samo nekoliko dana
• umanjuje stres za 32% nakon 30 dana

Ovo su samo neke od brojnih prednosti meditiranja, u koje nisam ubrojao i bistriji pogled na svet oko sebe i bolju samospoznaju. To jest, spoznaju svoje prave prirode. Uh, zajebano zvuči, ali doći ćemo i do toga.

Čak i da zanemarimo sve ove naučno poduprte argumente, treba da znaš da je subjektivni osećaj o prednostima meditacije jako ubedljiv i prisutan u svim fazama meditiranja.

Šta je meditacija?

U najkraćim crtama, meditacija je jedno od najrevolucionarnijih iskustava koje sam doživeo. Sem toga, pomalo je i kontraintuitivna, jer dok radiš meditaciju — u stvari ništa ne radiš. Zvuči suludo, ali vežbe meditiranja nisu vežbe kao što je to dizanje tegova ili trčanje.

Suprotno tome, meditacija je praksa u kojoj primećuješ svoje unutrašnje stanje baš onakvim kakvo jeste:

• oslobođeno bujice misli i emocija
• lišeno konstantnih briga i problema

Iako deluje primamljivo za one koji tek ulaze u ovu oblast, meditiranje ne znači da više nećeš imati nijednu neprijatnu misao ili emociju i da ćeš biti lišen briga i problema.

Upravo suprotno, meditacija pomaže da spoznaš pravu prirodu svoga postojanja, a to je da je sve prolazno, da sve dolazi i odlazi, pa tako i svaka misao, emocija, svi problemi i sve brige. Možda deluje neopipljivo kada ovako kažem, ali su benefiti neverovatni.

Takođe, meditacija nije isto što i ravnodušnost, kako je shvataju mnogi koji tek uplivavaju u oblast koju zovemo meditacija za početnike.

Suprotno uvreženom mišljenju, sve vrste meditacije uče nas kako da prihvatimo stvari i promenimo sve ono što možemo, ali bez nepotrebnog katastrofizovanja i bednog života provedenog razmišljajući o svemu lošem što bi moglo da nas strefi.

Povrh svega, meditacija deluje toliko prosto da se čini obmanjujuće lakim i nesuvislim.

Šta kao, sedim i pratim 10 daha, a? To je sve?

Ne deluje suviše komplikovano. I nije dok ne shvatiš da ti je teško da dođeš do pet daha a da se pritom ne izgubiš u mislima. Izgubićeš se u mislima posle drugog ili trećeg.

Sveprihvaćenost

Sećaš se onog citata koji se često pripisuje srpskom vladici Nikolaju Velimiroviću? Bože, daj mi snage da prihvatim stvari koje ne mogu da promenim, hrabrosti da promenim one stvari koje mogu da promenim i mudrost da ih razlikujem.

E pa, nije to on rekao ili makar nije bio prvi koji je izgovorio, mada to sad i nije bitno.

Ono što je bitno jeste da nas meditacija uči kako da, na primer, prihvatimo sve emocije. Da ih posmatramo kako stižu, vrte se i odlaze.

Međutim, najznačajnija stvar na temu meditacija za početnike jeste shvatanje da je sve prolazno. Seti se samo svojih problema od pre pet godina, gde su oni sada? Priseti se svih briga koje si imao u ovo doba prošle godine, gde su one? Verovatno isparile.

Isto tako je sa tvojim emocijama i mislima. Doći će i proći.

Ipak, sve to ne znači da su osećanja nebitna, da su misli nevažne. Upravo suprotno, meditacija odaje puno priznanje njihovom postojanju, ali nas pritom podučava da treba da ih primetimo i nastavimo dalje. Prostije rečeno:

• Šta ćeš sa mišlju koja ti po stoti put poručuje da postoji šansa da ćeš izgubiti posao?
• Koliko su ti potrebne misli o nerealnim scenarijima koji bi mogli da se dese, ali se nikada ne realizuju?

Kada kažem meditacija za početnike, onda to stvarno i mislim. Jer, i posle skoro tri godine aktivnog meditiranja (skoro) svaki dan od 10-30 minuta dnevno, i dalje sebe smatram početnikom.

Dosta je bilo teoretisanja: prelazimo na suštinu ovog teksta.

Vrste meditacije

Ozbiljno bih potcenio sve vrste meditacije kada bih rekao da ih ima mnogo. Svaka istočnjačka kultura izrodila je makar po nekoliko različitih tipova.

Od Kineza, preko Japanaca, do Indijaca, svi ti narodi sa istoka stvorili su brojne tradicije koje se koriste i dan-danas, stotinama i hiljadama godina kasnije.

Ako bih morao da navedem samo neke koje su meni prirasle k srcu, onda su to:

• Fokusirana pažnja
• Skeniranje tela
• Vizuelizacija
• Meta ili prijateljska ljubav
• Otvorena svest
• Vipasana

Svaka od ovih meditacija za početnike može da se radi zatvorenih ili otvorenih očiju, mada je meni lakše da radim zatvorenih jer tako ima manje stvari koje mi opterećuju pažnju.

Prema tome, istražićemo pomalo sve pomenute vrste meditacije. I zapamti da meditiranje ne znači da postaješ budista. Vrste meditacije koje ovde prilažem mogu da praktikuju pravoslavci, katolici, ateisti ili bilo koji drugi verujući ili neverujući pojedinci.

Ako misliš da će sam čin meditiranja da naruši tvoj intimni odnos sa bogom ili Bogom, onda ti nema pomoći.

Dobro, hajmo ispočetka.

Fokusirana pažnja

Najneposredniji oblik meditiranja. Podrazumeva usmeravanje pažnje ka disanju, fokusiranje na udisanje i izdisanje.

Probaj da se fokusiraš na sve elemente daha, udisanje vazduha i izdisanje vazduha, ali i na onaj prostor između jednog i drugog. Ima taj kratak period gde se ne dešava ni udisanje ni izdisanje.

Korisna alatka za fokusiranu pažnju jeste nešto što u meditativnim krugovima nazivaju mentalne beleške. To je kada tiho u sebi kažeš ‘unutra’ pri udisaju i ‘napolje’ pri izdisaju.

Međutim, mentalno beleženje senzacija u telu može samo po sebi da bude meditativna praksa. Na primer, kada čuješ nešto, možeš u sebi da izgovoriš ‘zvuk’, kada pomisliš nešto, možeš u sebi da kažeš ‘misao’, kada osetiš bol u nekom delu tela, možeš u sebi da kažeš ‘bol’.

Skeniranje tela

Kao što ime kaže, ova meditacija za početnike se bavi pomeranjem pažnje sa jednog dela tela na drugi, od glave do pete ili obratno.

Dok radiš skeniranje tela, korisno je da zamisliš kako mašina za fotokopiranje polako skenira tvoje nožne prste, pa onda cevanicu, pa zatim butine, zadnjicu, leđa, stomak, i tako dalje. Ne zaboravi prednju i zadnju stranu tela.

Zadrži se na svakom ekstremitetu i svakom delu po desetak sekundi i probaj da osetiš svaku senzaciju u tom regionu:

• hladnoću
• toplinu
• golicanje
• bol

Pa čak i da ne osećaš ništa, neka ti pažnja tamo ostane tih desetak sekundi.

Meta ili prijateljska ljubav

Brojne reči iz budističkog i hinduističkog miljea teško je prevesti na srpski, engleski, nemački, ruski… Zato postoje samo prevodi koji su približni originalu, ali nikako potpuni, sveobuhvatni prevod.

Isto važi i za metu, koja se često prevodi kao prijateljska ljubav ili ljubav nastala od saosećanja.

Kada radiš sa metom, onda zamišljaš ljude kojima odašilješ svoju ljubav. Znam, znam, zvuči luckasto i neukusno. Najteže mi je bilo da odradim ovu meditaciju zato što izgleda kao nešto udaljeno, dosadno i, biću iskren, glupavo.

Ipak, nije. Meta je praksa u kojoj prvo zamišljaš nekoga koga mnogo voliš (dete, supružnik, roditelj, prijatelj) i odašilješ mu dobro raspoloženje, ljubav, pozitivne vibracije. Tačnije, namerno im misliš dobro.

Zatim zamisliš neku neutralnu osobu, prema kojoj nemaš nikakva snažna osećanja (kasirka u supermarketu, komšija koga retko viđaš) i onda isti postupak primeniš i na ovu osobu.

Treći korak je da zamisliš osobu prema kojoj imaš blago ili izrazito negativna osećanja i onda njoj pošalješ svoje dobre namere i pozitivne želje.

Videćeš da ćeš posle nekog vremena da živiš sa manje ostrašćenosti i mržnje.

Otvorena svest

Umesto da se usredsrediš na telo, misli ili disanje, vrsta meditacije koju zovemo otvorena svest najjednostavnija je, ali samo na prvi pogled.

Otvorena svest podrazumeva ostavljanje uma otvorenim za sve što bi moglo da se čuje, oseti, vidi, pomisli.

Sve ostale vrste meditacije imaju izvesni nivo fokusiranja na nešto, ali je zadatak u otvorenoj svesti da se ne fokusiraš ni na šta konkretno, nego samo da primetiš sve što se dešava oko tebe i u tebi.

Ujedno moj najneomiljeniji vid meditiranja, imajući u vidu da mi je dosta teško da se ne izgubim u fantazijama ili da počnem u sebi da se žalim ala me bole leđa, brate. Sve ostale vrste meditacije su mnogo savladivije od ove, makar meni, tako da ti je ostavljam za blisku budućnost.

Vipasana

Kao jedan od oblika meditacije sa najnedostižnijim ciljem, vipasana podrazumeva uvid u neki fizički ili mentalni fenomen i njegovo detaljno ispitivanje.

Na primer, počneš meditaciju otvorenih očiju. Ugledaš predmet ispred sebe (nevažna je razdaljina). Može da bude sto, laptop, drvo, šporet, šta god.

Sledeći korak jeste da ustanoviš da je taj predmet na nekoj udaljenosti od tebe. Da je predmet — objekat, a da si ti — subjekat.

Vrlo lako možeš da utvrdiš gde se nalazi objekat, to jest predmet. A da li možeš da kažeš gde je subjekat? Gde je ono što posmatra taj predmet?

Znam, zajebana situacija skroz. Posle izvesnog vremena, ustanovićeš da subjekat, to jest tvoje sopstvo, ne postoji. Drugim rečima, da gledaš ni iz čega.

To ne znači, pak, kako mnogi misle, da ti ne postojiš, već da tvoje sopstvo, tvoj ego, tvoje ja, nije smešteno nigde u tebi. Da ono ne postoji. Osetićeš veliko olakšanje kada to ustanoviš posle nekog vremena provedenog meditirajući.

Trajanje sesije: meditacija za početnike

Ne postoji u kamenu uklesano trajanje dnevne doze meditiranja. Međutim, pojedini učitelji meditacije kažu da se zlatna sredina nalazi između 10 i 20 minuta dnevno.

Realno, za sve one koji rade i/ili imaju svakodnevne porodične obaveze, tih 10-20 minuta može da se izdvoji svaki dan.

Što se mene tiče, jedino kada sam propustio da meditiram bilo je dok sam bio bolestan ili kada sam u putovanju proveo ceo dan.

Ipak, ni to nisu validni razlozi, ali eto, svima nam se dese neke stvari koje nas odvrate od nečega u čemu stvarno uživamo.

A meditiranje zaista postaje uživancija posle nekog vremena jer osetiš konkretnu korist koju od nje dobijaš svakodnevno:

• poboljšana koncentracija
• smirenije reakcije
• opreznije, uviđavnije ponašanje
• povećana obzirnost prema drugima

Svakako da sve ovo ne znači da sam postao svetac, a i ne znam kako bi to oko kanonizacije išlo pošto sam ateista, ali mogu sa velikom sigurnošću da kažem da je meditacija od mene načinila za 20 posto boljeg čoveka u mnogim oblastima.

Kao prvo, nisam prek kao što sam nekad bio. Drugo, osećam daleko manju potrebu da nekoga ogovaram. Treće, u izuzetno retkim prilikama podlegnem osudama na račun drugih ljudi. Četvrto, ređe sam izgubljen u misaonim bujicama.

U nekim meditativnim krugovima tvrde da je stalno neophodno meditirati makar par minuta svaki dan kako bi se um učvrstio u neprestanom prepoznavanju svoje prave prirode.

Poklon: Piši mi na društvenoj mreži LinkedIn i pokloniću ti tridesetodnevni pristup aplikaciji Waking Up. Tamo imaš početnički kurs i napredne meditacije.

Šta je meditacija: ultimativni zaključak

Kada čuju meditacija, mnogima na pamet padne monah Tiš Kuang Duk. Sećaš ga se kao lika koji je sebe polio benzinom i zapalio se nasred prometne raskrsnice u vijetnamskom gradu Sajgonu da bi se usprotivio politici ugnjetavanja svoje sabraće.

Njegov protest nije bio jedini ove vrste, s obzirom da su i drugi pratili njegov primer, ali je najupečatljiviji jer je uspeo u svom naumu: da natera celi svet da obrati pažnju na patnju ljudi u ovom predelu sveta.

Meditacija za početnike i meditacija uopšte podjednako može suštinski da preobrazi tvoj i život ljudi u tvom okruženju — samo ako joj to dozvoliš.

Sve vrste meditacije koje pominjem u ovom tekstu tek su vrh ledenoga brega jer ih je stvarno mali milion.

Najbolja stvar od svega je da ne moraš da postaneš budista ili hinduista kako bi aktivno vežbao meditaciju. Štaviše, čak i da si zadrti hrišćanin ili musliman, to ne mora nužno da te spreči da meditiranje učiniš svojom svakodnevnom navikom.

Na kraju, cilj meditacija kod mnogih meditatora jeste nešto što se zove probuđenje. To je trenutak u kom čovek, u ovom slučaju meditator, postaje svestan prave prirode svoga postojanja, što znači sledeće stvari:

• sopstvo ne postoji, iza tvog lica ne postoji nikakvo ja
• prolaznost je jedina konstanta, sve dolazi i odlazi, emocije, misli, bol
• bolje razumeš sebe kao osobu

Iskren da budem, u više navrata sam uspeo da iskusim šta znači to kada ne postoji neko ja koje čuči u mojoj glavi i posmatra sve što se dešava oko mene. U najmanju ruku, oslobađajuć osećaj i saznanje da ne postoji linija razdvajanja između mene i sveta.

Na prvu ruku zvuči budalasto. Ali veruj mi, samo na prvu ruku.

• 
  Kako su ljudi postali ljudi
  Savremeni čovek misli da je u svemu superiorniji od miševa, majmuna i hobotnica. Ispostavilo se da greši kao nikada do sada.
• 
  Koliko zavist zavidi zavisnosti
  Zavisnici svih vrsta pohrliće da saznaju da li je baš njihov porok opravdan ― i razočaraće se svi kompletno. Da li je bolje da budeš zavisan ili zavistan?