Dva jezika i jedan mozak: šta je to dvojezičnost?

Čini mi se da je bila ‘98 ili ‘99 godina kada sam pogledao prvi crtani film na nemačkom i engleskom jeziku, a da sam toga svestan. Kasnije mi je ćale objasnio da smo satelitsku antenu kupili još ‘93, što govori o tome kako je ljudsko sećanje propusno i nepouzdano. Tada sam prvi put naišao na dvojezičnost kao koncept.

Tada sam, krajem devedesetih, bio osmogodišnjak ili tako nešto. Nijedan crtać nije sadržao prevod, ali sam po 5-6 sati dnevno gledao popularne kanale tipa Super RTL i Cartoon Network.

Dvadeset godina kasnije, oba jezika koristim maltene na nivou maternjeg (i ne samo po svom ličnom priznanju).

Put do dvojezičnosti

Kako to da sam naučio dva strana jezika bez prevoda i uputstava sa strane?

Jednostavno je: čuo sam kako omiljeni lik u crtaću kaže “Gib mir bitte ein Glas Wasser!” i onda bi mu neko doneo čašu vode. Mozak je skapirao: “Hmmm, verovatno mu je tražio čašu vode!” Eureka!

I tako, rečenicu za rečenicom, crtać za crtaćem, satima dnevno i godinama zaredom. 

Zašto je poznavanje stranih jezika važno, sem očiglednih praktičnih razloga? Pa, zato što je kod ljudi ― koji tečno govore više od jednog jezika ― siva masa u centralnom nervnom sistemu veća nego kod ljudi koji aktivno raspolažu samo jednim jezikom.

Siva masa obuhvata regione mozga koji su uključeni u upravljanje vidom, sluhom, emocijama, govorom, odlučivanjem i samokontrolom, između ostalog.

Drugi korisni aspekti dvojezičnosti (ili višejezičnosti) obuhvataju:

1. Odlaganje simptoma demencije za nekoliko godina;
2. Veću raznolikost u crtama ličnosti, odnosno bogatiju interakciju sa ljudima (čak i na maternjem jeziku);
3. Brži oporavak od šloga;
4. Veću zaštita nakon povrede mozga;
5. Pozitivnije mišljenje o sebi i jače samopouzdanje.

Gde ćeš bolje razloge za hitan početak učenja stranog jezika od ovih koje sam izneo? 

Ako ti ni ovi nisu dovoljni, uzmi u obzir da korišćenje stranih jezika podrazumeva usvajanje drugačijeg načina razmišljanja i uvid u raznolikije uglove gledanja na istu stvar.

Takođe, dvojezičnost nam daje mogućnost da bolje čitamo druge ljude i kvalitetnije se prilagodimo određenoj društvenoj situaciji. Ne-ve-ro-vat-no, ako mene pitate!

Ali kako, bre?

Kako da naučiš strani jezik za 8 meseci? Bolje rečeno, kako da dvojezičnost postane sastavni deo tvog života?

Prvo, bitno je da znaš da nikada nije kasno da počneš da učiš strani jezik, iako postaje sve teže posle 25. godine života.

• Svakodnevno po jedan sat utroši na gledanje serija i filmova na stranom jeziku po volji;
• Svaki dan pređi tri lekcije na Duolingu, besplatnoj aplikaciji za učenje stranih jezika;
• Dnevno pokušaj da pročitaš pola stranice teksta na nekom novinskom veb-sajtu (koliko god teško izgledalo);
• Pronađi nekoga kome je to maternji jezik i pokušaj da ostvariš komunikaciju na stranom jeziku makar 10 minuta dnevno.

Najvažnija stvar kod učenja stranog jezika i usvajanja stranojezičkog mentaliteta jeste kontinuitet. Dakle, nikad ga nećeš naučiti ako ne izdvojiš svaki dan određeno vreme. To je slučaj i sa drugim navikama koje bi hteo da uvedeš.

Možda nisi imao sreću da ti deda kupi satelitsku antenu dok si imao dve godine, ali nakon čitanja ovog bloga nemaš ni jedan jedini izgovor da izbegneš učenje stranog jezika. To jest, ako ― kao i ja ― do besvesti voliš sebe, svoj mozak i svoje mentalno zdravlje. 

• 
  Šta je pažnja i kako da popraviš koncentraciju
  Najvažniji resurs 21. i svakog narednog veka zove se pažnja. Da budem precizniji — selektivna pažnja. U pitanju je sposobnost usredsređivanja na samo jednu stvar, na jedan zadatak i ignorisanje svega ostalog. Evo kako.
• 
  Meditacija za početnike: lekcije naučene posle 1.000 dana
  Cilj meditacije kod mnogih meditatora jeste nešto što se zove probuđenje. To je trenutak u kom postaješ svestan prave prirode svojih misli i emocija. Između ostalog, da nema nikoga iza tvojih očiju ko posmatra svet oko tebe.