4 tehnike za neuporedivo bolje odluke

Dnevno doneseš stotine sitnih i krupnih odluka: vezuješ pertle, doručkuješ, piješ kafu, gledaš televiziju, čitaš knjigu.

Za neke naprežeš mozak: na primer, kada razmišljaš o promeni karijere ili posla. Druge ti padaju lako: kao kada uđeš na Fejsbuk ili Instagram i tamo provedeš naredna dva sata. Ipak, svim ljudima je zajedničko da žele da donose bolje odluke.

Mnogo je nijansi između odluka koje si automatizovao i onih za koje ti treba malo više vremena. Kako se ispostavilo ― jer tako kaže nauka jelte ― sve odluke donosiš na osnovu trenutnog emocionalnog stanja, a ne čiste pameti i zdravog razuma.

Centar za emocije ili amigdala je mesto u tvom mozgu na kom se odvija donošenje odluka. For better or worse, što kaže moja baba. To je deo nervnog sistema koji je zadužen za emocije, preživljavanje i sećanje. 

U našoj prirodi nije da donosimo racionalne odluke ― i to je užasna životna istina. Međutim, postoji nekoliko tehnika koje možeš odmah početi da koristiš kako bi poboljšao proces donošenja prostih i složenih odluka. Ukratko rečeno, da hakuješ svoj unutrašnji sistem i emocije.

Uprosti odluke

Život je već preterano komplikovan. Ako možeš da ga pojednostaviš, onda to uradi. 

Recimo da hoćeš da kupiš nove patike, ali nisi siguran da li ti trebaju, možeš li da ih priuštiš i slično. Uprosti situaciju i postavi sebi tri pitanja: 

1. U kakvom su stanju patike koje trenutno nosim? 
2. Da li mi nove zaista trebaju? 
3. Koliko para mogu da potrošim na obuću, a da sebi ne zagorčam život? 

Živimo u doba u kom jedva čekamo priliku za trošenje novca. Imamo 3 para patika, 3 para cipela i 23 različitih autfita. Posedujemo najnovije pametne telefone koji koštaju duplo više od jednogodišnjeg primanja nekog ubogog siromaha u Čadu.

Trošimo više nego što imamo i mozgovi su nam postali nepopravljivo zavisni od kupovine. Zato, postavi sebi tri pomenuta pitanja pre nego što doneseš odluku o sledećoj kupovini.

Uprosti odluku ― to je najbrži i najbezbolniji način da napraviš kvalitetan izbor. 

Sačekaj 60 sekundi

Pošto sada znaš da su emocije one koje rukovode tvojim odlukama, bitno je da pre svake odluke zastaneš na makar 60 sekundi ― da bi regulisao svoje emocije, pa tek onda doneo zdravorazumsku odluku. Tako ćeš makar da smanjiš negativan uticaj osećanja koja bi da isteraju svoje.

U tih 60 sekundi treba samo da staneš ― ništa da ne radiš ― kao da si u nekom bezvazdušnom prostoru u kome nemaš šta drugo da radiš nego da staneš.

ŽIVA ISTINA: Nekako si samozadovoljan kada odmah i sada reaguješ u skladu sa svojim emocijama, ali samo na par minuta. Posle toga krećeš da žališ zbog takve reakcije, jer “nije trebalo to da uradim”. Na primer, nije trebalo da pošalješ onaj nepodesni mejl, nije trebalo da planeš na svog supružnika, nije trebalo da gledaš 5 sati te-vea u jednom danu. 

Da ne bi došao u tu nezavidnu situaciju, upotrebi pravilo od 60 sekundi i rezultate možeš da očekuješ u roku od odmah ili čak brže.

Okej, niko ti ne garantuje da će negativno osećanje da nestane posle 60 čarobnih sekundi, ali će sigurno makar da se ublaži.

Pitaj nekoga, bilo koga

Ti nisi najpametniji čovek na svetu. Izvini što sam ovako iskren, ali ni najpametniji čovek na svetu nije najpametniji, jer tako nešto ne postoji. Dve glave su pametnije od jedne ― a tek 10 glava?!

Kad god si na raskršću i čini ti se da si naišao na nepremostivu prepreku, pitaj nekoga kako da se izvučeš iz toga.

Da se ne lažemo, svi smo u se u nekom trenutku suočili sa neizmernom patnjom za koju smo verovali da će potrajati zauvek. Ipak, ništa ne traje večno, ni lepe ni ružne stvari, a pogotovu lepe.

Ima onaj fini citat koji ide otprilike ovako:

Čovek koji nije pročitao nijednu knjigu, živi samo jedan život. Onaj koji čita svaki dan, živi hiljade života.

Isto važi i za donošenje odluka: Ako hoćeš da budeš pametniji pri donošenju sitnih i krupnih odluka, onda pitaj nekoga za savet. Nije sramota ne znati, sramota je ne pitati nekoga ko ti je raspolaganju. 

To znači da si:

• Priznao da nisi sveznajuć;
• Izašao iz zone komfora;
• Spreman da se razvijaš;
• Neopterećen time šta će drugi misliti o tebi nakon što im zatražiš savet.

Nije greh pitati ljude da ti pomognu, ali je nepodnošljiva glupost kad zbog ega kreneš u pohod protiv samog sebe, demolirajući sopstveni privatni i poslovni život. A zašto? Pa zato što te je sramota da priznaš da nešto ne znaš.

Primoraj sebe da doneseš odluku

Neke stvari ne smeju da čekaju, ali im se zbog naše neodlučnosti kraj ne nazire.

Recimo da uskoro stupaš u presvetu zajednicu poznatiju kao brak. Mesecima se premišljaš da li je ono odelo baš za tebe, hoće li ona svadbena sala da ispuni očekivanja gostiju i koliko ukrasa je dovoljno.

Dođe i dan svadbe, a ti si i dalje na Tantalovim mukama zbog svega što bi moglo da krene po zlu. Brineš se o svemu, pa u toj atmosferi svadba i prođe. 

Dok si rekao Tri pametna minuta ili makar pet dana kasnije, svi su zaboravili na tvoju svadbu i nastavili svoje živote.

Da ne bi život proveo u čekanju i neodlučnosti, primoraj sebe da doneseš odluku. U ovom slučaju, donesi odluku o tome da ćeš da se pomiriš sa tim da venčanje ne može da prođe kao u filmovima ― zato što su to venčanja u filmovima, a ne u stvarnom životu. 

Koliko god okrutno to zvučalo, postavi sebi rok do kog ćeš da doneseš neku odluku. Na primer, ja sebi svako jutro postavim rok da ću ove četiri stvari da uradim pre nego što časovnik otkuca 8 sati.

Okej, ne otkucava bukvalno, ali sam sebe disciplinovao tako da ustajem rano i odmah prionem na obavljanje jutarnje rutine od koje mi zavisi kvalitet ostatka dana.

Poslednji savet

Napravi sistem posledica za odluke koje je trebalo da doneseš ― ali ih nisi doneo. Recimo da voliš da gledaš serije, ali ti nad glavom visi onaj radni zadatak koji prvo treba da kompletiraš.

Odredi sebi da narednih 5 dana ne smeš da pogledaš nijednu seriju ako prethodno ne završiš dati zadatak. Tako ćeš sebe da usloviš da budeš odgovoran.

Kako kaže jedan pametan lik u svom tekstu:

Sloboda može da postoji samo rame uz rame sa posledicama, a ne uz njihov izostanak.

Dakle, nema istinske slobode bez posledica.

A šta je s tobom? Kako ti se (ne) čini ovaj blog? Ako ti je bio zanimljiv ili nije, piši u komentaru, čisto da vidim da neko ovo stvarno čita.

• 
  Šta je pažnja i kako da popraviš koncentraciju
  Najvažniji resurs 21. i svakog narednog veka zove se pažnja. Da budem precizniji — selektivna pažnja. U pitanju je sposobnost usredsređivanja na samo jednu stvar, na jedan zadatak i ignorisanje svega ostalog. Evo kako.
• 
  Meditacija za početnike: lekcije naučene posle 1.000 dana
  Cilj meditacije kod mnogih meditatora jeste nešto što se zove probuđenje. To je trenutak u kom postaješ svestan prave prirode svojih misli i emocija. Između ostalog, da nema nikoga iza tvojih očiju ko posmatra svet oko tebe.